MOJI LINKOVI






Još ga voliš...

"Sve ja znam. Znam da još uvek tražiš opravdanje za sve što ti je uradio, za sve što ti je rekao. Znam da ga braniš od svih. Znam, da za svaki poziv pomisliš da je njegov. I znam da se razočaraš kada vidiš da nije. Nisam slep, vidim tvoj osmeh kada ga spomenemo. I čujem kako ti glas zadrhti kada izgovoriš to ime. Znam, dobro znam, da bi ti sve dala, uključujući mene i ove moje reči, da ga još samo jednom zagrliš. I sanjaš ga svaku noć. I mrziš sebe što ga nisi ni pokušala zaustaviti, što mu nisi rekla da ostane. Znam ja, da kad si sama misliš gde je on. I da se brineš. Zato ti ne volim pričati kada ga vidim, jer te znam. Voliš ga, još uvek. Tako ga voliš."



Hoće li !?

"Ne nedostaješ više kao prije. Valjda to tako vremenom dođe, valjda se umorim od nadanja bez ostvarenja, čekanja nedočekanog, vjerovanja u nemoguće. Ali još uvijek mi misli o tebi ne daju da zaspim, još uvijek te poželim, onako posebnog
, a pogrešnog. Najgoreg i najboljeg u isto vrijeme. Svakakvog, a najdražeg. Pa se zapitam, hoće li ikada prestati. Hoću li ikada biti sretna i mirna bez tebe, hoćeš li me ikada prestati ponovo tražiti? Hoće li ovo zauvijek trajati? Taman za ništa, premalo za sve."


Otišao sam :)

"-Takve kao ti se ne ostavljaju. Nikad. Ali ipak sam otišao jednog dana. Naime, to je ono što mi, mangupi muškarci, često činimo bez razloga. Ona nije poslala vojsku za mnom, iako sam itekako zaslužio da budem prebijen. Istina, tražila me je još dugo i zbunjeno, a onda je odustala. Malena oficirka je izgubila bitku života. Ali ja sam izgubio rat. ""


Preradila: Little Lamb

15.08.2013.

:)




Ne opraštam te sebi. Nikako. Kako je moguće da ona koja je uvek vođena razumom, sada slabo pada pred emocijama? Ne opraštam, to naivno zanošenje, to nerazumno maštanje, to što pred istinom radije verujem u laži koje su proizvod moje iluzije. Ljutim me, ne znaš koliko me ljuti ono što osećam, a ne smem. Znam da nije u redu, da ne treba. Biću ja dobro, ti samo budi daleko i proći će. Opostiću te sebi, ako zaboravim. Videćeš da mogu. Imam ja vremena da te se ne setim.

15.08.2013.

:)




Ne zaluđuj se, draga. Istina... mogla je to biti divna romantična priča, ali je nije bilo. Nasmej se kao da to osećaš, ne tuguj, nisi ga izgubila. Nije ni bio tvoj, ludo jedna zamišljena. Ništa se među vama nije zbilo. Ne misli da osuđujem, razumem.
Tebi zbog tog "ništa" i jeste sada najteže. Što baš ničega nema... Ni za pamćenje, ni za žaljenje.

15.08.2013.

:)



Sada kada je sasvim jasno da neka "ti i ja" nikada ne postaju 'mi' i dalje potajno maštam o budućnosti, od prvog dana nekome drugome namenjenoj. O svemu što nikada nije bilo, nije imalo kad da bude. I dalje pre nego utonem u snove tražim da mi se pruži druga prilika da te po prvi put upoznam.

24.06.2013.

:)



Kažu da ne možeš voleti onog sa kim se nisi
 budio, ni onog kojeg nisi nikada imao.
Gluposti. Ljudi ništa ne znaju. Kao da je
ikada trebalo da budem sa tobom da bih
zauvek bila tvoja.
14.06.2013.

:)




Moje šarene emocije loše vaspitane, ne popuštaju. Izmigolje se male beštije, sve mi je teže da ih kontrolišem. Evo ponovo na raskrsnici ljubavi, pretrčavaju put, provlače se između svakog 'ne' i tebi idu. Prava su deca, ne slušaju, zabrinu me. Šaljem razum da ih zaštiti, da ih brzo pronađe i sačuva, pre nego ih neko pregazi.

14.06.2013.

:)




Nisam od onih što se prepuštaju niskim strastima. Obično sve te trke emocija vodi razum, a srce negde u tišini za njim zastajkuje. Nekad, predugo čuvana želja pronađe utočište u nečijem pripijenom ramenu. Onda razum popušta, povređenom srcu se ukazuje prilika da ponovo voli, da oseća te male slatke leptiriće makar i na kratko. Ne razmišlja, ono uzima ono što već dugo želi. Nije važno koliko će ga koštati. Ono je već znalo da ti retki trenuci radosti kojima se prepustilo imaju cenu. 'pak i dalje drhti pred tobom i pomišlja da su možda te pozajmljene mrvice sreće vredne tog tereta kajanja i krivice koji odmah za njima dolazi.

14.06.2013.

:)




Možda je to ludost, čuvati tako ljubomorno sećanja na onog koji nije ni bio tvoj. Možda je ludost što najlepše momente pamtim sa onim čija nisam bila nikada. Trebalo je da znam, Imali smo nešto posebno, nije važno koliko je trajalo. Imali smo već zajedničku prošlost, možda je previše bilo nadati se i takvoj budućnosti.

13.06.2013.

:)




Već dugo čuče sumnje u svim tim nepostavljenim pitanjima.
Svaki trenutak za nas kao pogrešan, lomi me što možda neću pronaći ono što mi je potrebno da znam.
Možda se umesto reči poslužiš dugom tišinom.
Razmišljam, ali ne mogu.
Pitaću, prelomiću.
Sve je bolje nego da pretpostavljam, da ne znam.
Nije važno, ako i bez reči ostaneš.
Tvoje ćutanje biće mi odgovor.

13.06.2013.

:)




Nije bio takav plan - da me osvojiš, neosvojivi zavodniče. Znao si da ćutanjem pokušavam da sakrijem ono što si probudio u meni. Uzalud, moje telo je ovog puta radilo protiv mene. U očima si primetio sjaj, koji je tu zbog tebe. Drhtanje, svaki put kad me poljubiš. Nisam mogla da te sprečim da osetiš kako mi srce jako kuca, dok me grliš. Učinio si dovoljno da se zaljubim u tebe, da te uvek želim - a da ipak nikada ne budeš stvarno moj.

13.06.2013.

:)




Samo prijatelji. Nekad pomislim da je to sve što ćemo ikada biti, nekad da se granice pomeraju. Uvek sam te zvala svojim, uvek si me osećao svojom. Neobično, da se toliko žele oni koji se toliko opiru, toliko trude da jedno drugo udalje. Samo prijatelji, oni koji se ne zovu, nekada pričaju, ali uvek jedno o drugom maštaju. Znam, igra ova sreća neku povremeno romantičnu ulogu. I to je dovoljno, nama je to dovoljno.

08.06.2013.

:)




Jebi ga prijatelju. Imala je priliku. Imala je priliku biti njegova. Ponašao se prema njoj najbolje, a ona je uvek bila tvrdoglava i hladna. Nije mu htela dati do znanja da i ona ima srce. Vatru u njegovim očima nekako bi uvek nadjačao led u njenim. Ponos joj nije dopuštao da mu se obrati. Mislila je da će on uvek biti tu, uz nju, da nikad neće otići, niti naći ikog drugog. Ali prijatelju ne ide to tako. Ma kolika ljubav to bila nije ni on bio budala. Našao je drugu. Čak i bolju, ali nikad istu. Srce od leda počelo se topiti. Sve je više kopnila i kopnila. Neslomljiva je bila slomljena.

07.06.2013.

:)





I onda sama sebe pitam, gde sam? Ovo ovde nisam ja. Ja nisam kukavica. Moram je pronaći. Negde se sakrila, ona hrabra devojčica, ona prava ja.

02.06.2013.

:)



Ne znaš ti ni šta želiš, ni da li to što želiš možeš da imaš. Rizici te užasavaju čak i više od mene. S druge strane ona je već tu, ideš na sigurno. Ona već manipuliše tobom poput lutkice pomera ti konce, a zavarava te da si ti onaj koji je dominantan. Prija ti, želiš da veruješ u ono što bi voleo. Baš naprotiv, na svako tvoje ja imam svoje mišljenje, ne umem samo da klimam glavicom. I ti, neodlučno upravljaš mojim nestalnim emocijama. Kažeš da ti se sviđam, nežno šapućeš i grliš... Očekuješ da poverujem u te male slatke iluzije, a uporno se vraćaš njoj.
29.05.2013.

:)




S vremena na vreme umeš da me bocneš kojom provokacijom da previše razmišljam, da ne znam šta želim. Nasmejala bih se i uzvratila onim - želim tebe. Izmamila bih ti osmeh, ali znam da si uvek u mojim rečima osećao šalu. Iskrena pred tobom baš kao i uvek, svesna da najmanje znaš onda kada ti najviše govorim. Eto, omakne mi se koje - stalo mi je. Bocnem i ja provokativno, baš kao i ti.
A ti se samo smeškaš i ne veruješ. Da da... Pretpostavljam da je u istine uvek bilo najteže poverovati.
05.04.2013.

:)




Još jedna mi noć dolazi po navici, a ja nemam sklonište za skrivanje. Mislima se otimaš, sećanja kao naručena svaki put kad sklopim oči podsećaju i podsećaju. Često se nasmejem i odbijam da poverujem, ali sada se osećam prazno i nemoćno da se oduprem. Još jedna noć i sutra će me čekati. Ne mogu da pogledam istinu u oči, a znam da ne smem više da bežim. Tišina u ovoj prostoriji je preglasna, ali vreme je da se sa njom suočim.


Stariji postovi

Life became so meaningful with you around.